KO JE PREDRAG (ONE) ROJEVIĆ I ZAŠTO BI NAS TO MORALO DA ZANIMA?

 

U zemlji Srbiji, u kojoj je poljoprivreda stub opstanka sela, tradicije i čitavih porodica, za razvoj te iste poljoprivrede sada je zadužen čovek koji – sa poljoprivredom – ima veze koliko i balet sa ratarstvom. Njegovo ime je Predrag Rojević. Ako vam je to ime poznato, verovatno ste iz Vrbasa. Ako nije – sad će postati.

Predrag Rojević, bivši preCednik Opštine Vrbas, upravo je nagrađen funkcijom državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede. Nagrada, kažete? Da, jer u Srbiji se loši rezultati ne kažnjavaju – oni se nagrađuju unapređenjem.

U četiri godine svoje vladavine Vrbasom, Rojević je uspeo da:

Potroši 8 milijardi dinara bez jasno prikazanih rezultata.

Obeća brda i doline – i ne ispuni ni ravnicu.

Ne isplati zarade radnicima lokalne uprave, dok se istovremeno priređuju žurke na stadionima i zida bespravni bazen na Kosančiću – da, da, onaj spa centar za botove.

I kao šlag na tortu: proda 90 hektara poljoprivrednog zemljišta u Kucuri, a kada su ga pitali gde je nestalo 213 miliona dinara od te prodaje – pravio se nevešt. Samo što više nije na sceni, pa ne može da se pravi da nije video pitanje.

A sada, taj isti čovek – bez dana iskustva u agraru, bez dodira sa selom osim kad se slika sa traktorom pred izbore – vodi državnu poljoprivredu.

Zamislite sada seljaka iz Čačka, iz Sente, iz Aleksinca, kako sa svojim mukom stečenim znanjem i radom, očekuje razumevanje i podršku države. A dočeka ga Rojević.

Setimo se i da za vreme njegove vlasti:

Poljoprivrednici Vrbasa nisu dobili ni jedan jedini dinar iz lokalnog budžeta, iako opštine svuda po Srbiji izdvajaju novac za podsticaje.

Kad je oluja 2023. godine uništila useve, opozicija je predložila pomoć – Rojević je to glatko odbio.

Smeće zatrpava njive jer su lokalne deponije zatvorene, a nove niču uz atarske puteve, kao metastaze – jedno ogromno smetlište pored vojničkog mosta u Savinom Selu, tik do DTD kanala.

Atarski putevi su u raspadu, pa dok traktor stigne do njive – pola gvožđa ostane na drumu.

Ali zato, spa bazen je završen.

Ako je to njegov portfolio, ako su to reference koje ga kvalifikuju za rukovođenje nacionalnom poljoprivredom – onda mu ni ministarska fotelja nije daleko. Što da ne? U zemlji gde je nekompetencija postala kvalifikacija, gde je nečinjenje potvrda lojalnosti, sve je moguće.

Ostaje samo da se zapitamo – šta smo mi to zaslužili, pa da nas vode oni koji nikada nisu znali ni šta znače reči usev, navodnjavanje, prinos, pesticid… ali znaju šta znači budžet, funkcija i provizija.

Dobrodošli u Srbiju 2025. godine. Zemlju u kojoj je seljak kolateralna šteta, a partijski kadar – rešenje.

🟣Piše: Nenad Tešić