ИСТИНА.РС

  Eto ga opet. Vučić. Za govornicom, samouveren, kao da je rođen da pobedi. Kaže: "SNS bi bez problema pobedio na izborima u Novom Sadu, u Beogradu, pa i na Mesecu, ako treba." Dodaje da studenti što blokiraju fakultete nemaju nikakvu šansu. U prevodu – klinci, marš kući, niste ni dorasli da učestvujete u igri. Ali nešto tu smrdi. Jer čim neko kaže da mu je protivnik bezopasan – a odbija da ga pusti na teren – jasno ti je da se boji. Kad si toliko siguran da si neprikosnoven, da te narod obožava, da si najbolji – pa što ne pustiš izbore? Daj da narod kaže svoje. Ali ne ide to tako kad znaš da podrška klizi. U Kosjeriću – pad sa 79% na ispod 50%. U Zaječaru – slična priča. A Novi Sad? Pa, ne bi valjda bio problem da proverimo? STUDENTI: "IMAMO ZAHTEVE, IMAMO LISTU, IMAMO KIČMU." Oni klinci koje Vučić nipodaštava – stoje na ulicama. Blokiraju, viču, ne odustaju. Neće sendviče. Hoće poštenje. I ne traže mnogo – samo 18 zahteva koji bi trebalo da budu normalni u svakoj ...

  Dani prolaze, a po opozicionim delovima interneta vodi se najbesmisleniji rat – ne protiv vlasti, nego jednih protiv drugih. Jedni viču: "Gde je moja zastava? Ko mene predstavlja?" Drugi odgovaraju: "Vi niste dovoljno naši!" Treći već razmišljaju da li studenti mogu da vrate Kosovo za šest meseci i otvore vrata Evropske unije uz pomoć aplauza i suza sa društvenih mreža. A stvarnost? Stvarnost je surovija od tvita. Ni Kosovo, ni EU, ni sloboda – ništa od toga ne dolazi bez jednog malog, skromnog, ali presudnog koraka: IZBORI. I ne samo izbori – već POBEDA na njima. Bez toga? Sve pada. Svi snovi. Sve zastave. Sve parole. Ali ne, nama to nije dovoljno. Mi moramo prvo da se posvađamo. Ko je čistiji, ko je pravoverniji, ko nosi pravu majicu, pravi kačket, pravu prošlost, pravi ukus revolucije. I dok se mi delimo i cepamo – ovi što su nas doveli dovde pakuju još jedan zakon, još jedan tender, još jedan mandat. Zato hajde da budemo iskreni: Ako želite promenu, dovoljno j...

  Zamislite da vam, usred pauze na poslu, neko priđe i šapatom kaže: "Nemoj da izlaziš. Gledaju te. Zna se ko to organizuje. Može da te košta." Ne preti vam lopov, ni razbojnici. Prete vam šefovi. Oni isti koji su tu da vas "štite". Jer ste, eto, odlučili da ćutite 16 minuta. U znak poštovanja. U znak bunta. U znak slobode. I ne izmišljam – ovo se dešava baš sad, baš ovde. U Novom Sadu. U državnoj instituciji. U PIO fondu. PIO – FOND ZA STRAHOVLADU? Zaposleni u novosadskoj direkciji PIO fonda izlaze svakog petka na zakonsku pauzu i stoje 16 minuta u tišini. To je njihov odgovor na tragediju u Ribarima, na pogibiju ljudi ispod srušene nadstrešnice, na ćutanje države. I šta dobijaju zauzvrat? 👉 Pretnje otkazima. 👉 Pritiske da napuste sindikat. 👉 Pozive na "razgovore" bez zapisnika. 👉 I da budemo jasni – politička uputstva da NE PRAVITE TALASE. Drugim rečima: Nemoj da misliš. Nemoj da ćutiš. Nemoj da postojiš. TIŠINA KAO PRETNJA Paradoks? Ne. Ovo je Srbij...

  Kažu: Vučić je glup. Kažu to na internetu, u kafani, na pauzi, u redovima u pošti, kod zubara. I svi nekako lakše dišu kad to kažu. Kao da je to opravdanje. Kao da time što misliš da je on glup – sebe automatski činiš pametnijim. Ali, prijatelju... on nije glup. On zna s kim ima posla. I ne koristi to protiv sebe – nego protiv tebe. NISMO GA NASLEDILI – SAMI SMO GA ODGAJALI Vučić nije došao iz svemira. Nije se rodio u Predsedništvu. Niko ga nije doneo u cegeru na Terazije. Mi smo ga pravili. Mi smo mu tapšali. Mi smo klimali kad je menjao strane. Mi smo okretali glavu kad su drugi bili meta. Mi smo govorili "ma pusti, ne mešaj se", "šta možeš ti da promeniš", "ćuti, dobro je dok ne puca". I sad kad puca – šta? Sada je on kriv što smo mi ćutali? Neće moći. “GLUPOST” KAO OPRAVDANJE – NAJJEFTINIJA SAMOOBMANA Nije glup čovek koji se istovremeno slika s patrijarhom, šeta sa Brnabićkom, piše pisma Putinu, a potpisuje sporazume sa NATO-om. To je trgovac iluzija...

  Milenko Jovanov se hvali titulama i skupštinskom pozicijom, ali kad se podvuče crta – šta je stvarno ostalo? Preletač bez stida, retor sa agresijom, i – doktor retorike besa, a ne institucije. --- 🏫 TITULE NA PAPIRU – SUŠTINSKI PRAZNE Pravni fakultet u Beogradu – ima diplomu, ali nikakav trag prakse niti pravnog rada  . Specijalističke studije na FPN (Političke partije i izbori) – pozira kao “stručnjak”, ali sve izgleda kao šminka bez sadržaja  . Neformalni seminari? “Jezičke patrole”, političke veštine, još jedna diploma, ali bez ozbiljnih kompetencija  . 🔹 TAČKA: Titule mogu da zvuče dobro, ali Milenko – tihi šampion prazne diplome. --- 🔄 PRELET KOJI MIRŠI NA FOTELJU Početkom bio u DSS-u, jasno protiv Vučića  . Deo DSS-a koji je tražio smenu Sande Rašković Ivić jer je raskrstio sa SNS koalicijom  . Tri meseca pre izbora 2015. – prelazi u SNS, uz obećanja da se zalaže za Vojvodinu, a dobija centralnu poziciju  . 🔹 TAČKA: Promenio priču, ali ne i...

  DA, TO JE PRST U OKO. ALI NE ZATO ŠTO JE VUČIĆ POSTAO HRABAR – VEĆ ZATO ŠTO JE OPET ZAIGRAO SVOJU OMILJENU IGRU: "ŠTA MI NUDE OVI, A ŠTA ONI?" Kad se sabere 2 i 2, jasno je: Vučić nije otišao u Odesu da pokaže saosećanje prema Ukrajini, niti da "pomogne obnovu" rata razorenog grada. Otišao je da pošalje signal Zapadu – da još ima karte u rukavu, da je spreman da glumi mirotvorca, ako cena bude dobra. Ali bez obzira na to što je sve proračunato, njegova pojava u srcu ukrajinskog otpora, uz Zelenskog, pred kamerama, u gradu koji Rusi smatraju "svojim", jeste PRST U OKO Kremlju. ZAŠTO JE TO BAŠ VAŽNO? 🔴 ZAHAROVA je već poručila: "Ko dolazi u Odesu, dolazi kod neonacista." 🔴 PUTIN NE PRAŠTA TAKVE STVARI – izdaja se pamti, a kamere samo dolivaju ulje na vatru. 🔴 VUČIĆ IGRA DVOSTRUKU IGRU – pred narodom je protiv NATO-a, a u Odesi nudi "pomoć" Ukrajini. 🔴 ZAPADU ŠALJE SIGNAL: "Vidite? Ja mogu da budem vaš saveznik... ako mi platite...

       ☝️☝️☝️☝️☝️ POTPIŠI PETICIJU KLIKOM NA SLIKU  Srbijo, probudi se! Dok si se ti bavila životom, preživljavanjem, glupostima sa TV-a i skupljanjem za letovanje u Grčkoj, neko je u tvoje ime potpisivao rudarske ugovore. Neko je, bez pitanja, zapečatio tvoju sudbinu kao kolonije, a tvoju decu upisao u registar budućih iseljenika. Jer ovo više nije borba protiv „jednog rudnika“. Ovo je rat za opstanak – naroda, zemlje, vode, vazduha, zdravog razuma. „ZELENA AGENDA“ = LITIJUMSKA PLJAČKA Zapad više ne krije svoje namere. Njihove fabrike prelaze na električni pogon, njihovi automobili voze na baterije, njihova ekonomija se „ozelenjava“. A znaš li ko plaća tu cenu? Ti, Srbijo. Tvoje reke, tvoje planine, tvoja sela i tvoji ljudi. Upravo pod tom maskom, u tvoje dvorište stiže – ekološki genocid. Litijum, bora, antimona, jadarita i ko zna čega još ima u tvojoj zemlji – i svi oni žele da to izvuku, bez obzira na posledice. POGLEDAJ MAPU, SVE SU TE VEĆ PRODALI! ...

U zemlji u kojoj se ćutanje godinama tretira kao vrlina, a pokornost kao preduslov opstanka, studenti su – po ko zna koji put u istoriji – pokazali da je moguće drugačije. Pokazali su hrabrost, odlučnost i ono najvažnije: pokazali su šta znači imati kičmu. Nema tu više dileme: STUDENTI SU PROBILI LED. Svojim masovnim izlaskom na ulice, upornošću, organizovanošću i čvrstim stavom, razbili su zid straha koji je režim tako pedantno zidao decenijama. Nisu im trebale partijske knjižice, nisu čekali mig ni sa Istoka ni sa Zapada. Oni su stali ispred svih nas – i rekli ono što svi mislimo, a malo ko se usuđuje da kaže naglas. Oni ne traže više ni „malo normalnosti“. Oni zahtevaju ono što svako civilizovano društvo podrazumeva: PRAVDU, ISTINU I SLOBODU. A mi? Mi stariji? Mi koji smo se nekad zvali opozicijom, disidentima, borcima za demokratiju... Mi sada ćutimo? Ili pratimo iz prikrajka? Ili još gore – kalkulišemo? Nema više prostora za kalkulacije. Ovi studenti nas neće čekati. Ne treba ni d...