KAD RAFALE PO DECI PRIZIVAJU RODITELJI

 
Priča mog prijatelja koju sam poželeo  da podelim sa vama u znak podrške svima koji se bore u želji da nam deca ne žive u strahu šta im sutrašnjica donosi.

Branislav Bego Pavlovic
 
"Na pijaci sam. Među ljudima. Među onima koji se diče „zdravim razumom“, „poštenim radom“ i „ljubavlju prema deci“. A onda ih čuješ. I ne znaš da li si na trgu ili u rovovima.

„To treba motkama da se bije.“
„Treba neko da pusti rafal preko te raskrsnice!“
„Samo da ih policija poravna, sve redom!“

Nisu to komentari psihopata. Nisu to političari iz tabloida. To govore roditelji. Ljudi koji imaju decu. I ne pričaju o kriminalcima. Ne pričaju o ubicama. Pričaju o sopstvenoj deci. O tinejdžerima koji hodaju ulicama i viču: „Dosta je!“ O studentima koji traže pravdu za mrtve drugove i slobodu za žive roditelje.

Ti isti što traže rafale po ulicama – uveče ljube svoju decu za laku noć. I ujutru kače srce uz srce na Facebooku. Licemerno. Bolest duha. Moralna gangrena."

OD PSEĆE VERNOSTI DO ČOVEČJE SRAMOTE

"Ćutao sam danima. Gledao ih kako se smeškaju dok izgovaraju svoje „bisere“. Misle da su duhoviti. Misle da je to „pravi red“.
A danas sam im rekao:

„STIDITE SE. VI STE RODITELJI. I JA SAM RODITELJ. Ako neko povredi mog sina, prva vrata na koja ću pokucati su VAŠA. Vi i svi vama slični. Vi što ste pozivali na lomljenje, vi što ste maštali o krvljenju. Nećete imati mir. Ni sada. Ni kad umrete.“

Možda ću zbog toga dočekati policiju na vratima. Možda će neko pokušati da me slomi kao što bi slomio kičmu svom neistomišljeniku. Ali bolje je da me hapse zbog toga što sam stao uz dete – nego da me hvale dok ćutim uz ubice."

KO ĆE NAS ZAUSTAVITI? VI? VI SA MOTKAMA?

Zaustaviće nas rafali iz puške? Motke? Policijska čizma? Šlemovi i suzavci?

 Neće, braćo.
Ne zato što smo jaki. Nego zato što više nemamo šta da izgubimo.
Nema tog prsta na obaraču koji je teži od majčine suze.
Nema te motke koja može da pretuče istinu.

I zato, nemojte da se zavaravate, vi koji izazivate nasilje.
Jednog dana, kad vam deca porastu i upitaju vas:
„Tata, gde si ti bio dok su nas tukli?“
Šta ćete da kažete?

Da ste navijali da ih slome? Da ste hteli da ih ubiju?
Da ste, umesto srca, imali olovno topovsko đule?

IMA LI VREMENA ZA NAS? IMA. I POČINJE SADA.

Nije ovo više pitanje politike. Nije ni pitanje Vučića, opozicije, EU, Amerike ni Rusije.
Ovo je pitanje ko još ima obraz da stane uz decu, a ko više nije čovek.

Ko ima petlju da kaže:
„Dosta je mržnje. Dosta je nasilja. Dosta je ćutanja.“
I ko ima dušu da kaže:
„Neću da ti dete bude meta. Neću da ti ćerka bude broj u izveštaju.“

Ja to kažem.

A ti?

ĆUTANJE VIŠE NIJE OPCIJA
#pzsnvrbas
🔴 N.T.