MOJ BRATE U UNIFORMI: ZNAŠ I SAM DA JE SRAMOTA

 

Otvoreno pismo svakom policajcu koji još ume da pogleda sebe u ogledalu

Nosiš uniformu. Nosiš pendrek, lisice, gas. Nosiš fantomku. Ne da te štiti od metka, već da te sakrije od srama.

Znaš i ti, brate, da to više nije ona uniforma što ju je nosio tvoj otac. Znaš da ovo nije zakon, već privatna firma koja prodaje narod za sendvič i kvadrat stana. Znaš da ne štitiš red nego raspad. Ne čuvaš mir nego režim.

I znaš, kao i ja, da će ti jednog dana na operacionom stolu ležati tvoje dete, a iznad njega – onaj isti student čije si zube izbacio na asfalt jer je tražio vodu, slobodu i zakon. Neće te prepoznati. Ali ti ćeš znati.

Znaćeš i kada mu bude predavao, onaj kome si šutirao glavu. Kada mu zub popravi ona koju si nazvao "prdara". Kada mu posao u struci nikad ne bude dostupan – jer si ga ti gurnuo u dosije. Ti, koji si skinuo značku, broj, prezime – kao da se stidiš i samog sebe. I treba da se stidiš.

DA LI IMAŠ PLAN?

Nećeš doveka biti "specijalac", doći će dan kad više nećeš moći ni stepenice da pređeš bez da se zadišeš. Doći će vreme kad tvoje dete pita:
"Tata, jel’ istina da si tukao ljude koji su branili zemlju od lopova?"
Šta ćeš tada da kažeš?

Jer istina, brate, ne zna za pancir.

GDE JE ZAKLETVA?

Zar si zaboravio?
"Da štitim Ustav, zakon, narod…" – nije pisalo: da čuvam ministarkinog jebača, da udaram decu, da lažiram izveštaje, da potpisujem lažne izjave.

Kome si ti položio zakletvu? Narodu ili partiji?

Jer vidiš, kad padne ova vlast – a pasti će, istorija ne zna za večne – neće tebe štititi ni fantomka, ni kaciga, ni tetovaža Kosovskog boja preko bicepsa. Ni gazda, ni batinaš iz teretane, ni komšinica sa stranačkom knjižicom.
Ostaćeš sam.

A narod...
Narod pamti.
I prašta.
Ali nikad zaboravlja.

NIJE SVAKO "SAMO RADIO SVOJ POSAO"

To je govorilo hiljade ljudi u sramnim uniformama u još sramnijim vremenima. "Samo sam radio svoj posao" ne pere krv sa ruku. Ne briše suze. Ne popravlja iščašene ruke ni izbijene zube.

Zato ne – nisi samo radio svoj posao.
Ili jesi, ali tvoj posao više nije zakonit, nije časno, nije ljudsko.

Ovo je poruka svakom policajcu, žandarmu, komandiru, šefu smene, onom iz kordona, onom što vozi maricu, i onom što u kancelariji piše izveštaj:
Ako si još čovek – ne udaraj.
Ako si još brat – ne šutiraj.
Ako si još sin – ne hapsi ono što bi tvoj otac branio.
Ako si još vernik – ne laži, ne nameštaj, ne guraj u ćeliju ono najbolje što imamo.

Jer kada ova tama prođe, a proći će, nećeš biti upamćen kao heroj, već kao neko ko je čuvao tuđe zlo umesto svog naroda.

I znaš šta?
Možda ti ovaj tekst bude prepričavan jednog dana u ćošku kafane, kad se setiš šta si radio i za koga.
A možda ti ga dete jednog dana pokaže – i pita:
"Tata, jesi li ti bio na njihovoj ili našoj strani?"

Razmisli pre nego što sutra navučeš tu kacigu.
I pre nego što nekome sutra uđeš u život – kao rana koja ne zarasta.

ĆUTANJE VIŠE NIJE OPCIJA.

#pzsnvrbas
🔴 N.T.